Ja mislim...

Raskrsnica; paralela izmedju Jula 1914. i Septembra 2012.

vladim | 15 Septembar, 2012 15:26

Danas Septembra 2012. stavljena nam je pod nos jos jedna, ali u ovom slucaju za istinski nije proba ili provera, nepristojna ponuda isto kao i davne 1914. kraljevini Srbiji. Tada je to bila velika Austrougarska carevina zajedno sa velikom Nemackom a danas je to velika Nemacka sa ostalim evropljanima.

Ponuda nije ponuda vec je to ultimatum "Kosovo ili EU" ali nismo ni mi ni Siptari u pitanju ili smo se ponovo pobili ili blokirali puteve i tome slicno. Ovog puta je centralna tema nase priblizavanje Rusiji i to isuvise za zeludac EU. Otvoreno nam je receno da ne treba toliko saradjivati sa Rusijom jer njeni su krediti povoljniji oni hoce samo saradnju a nece da vas okupiraju, naravno pre svega u svom interesu ali ima tu i srpskog interesa. Pitanje se postavlja zasto bas sada i zasto je problem u priznavanju a ne u nekom kao i do sada dogovru, pregovoru... sa Siptarima? Da li je nekom sada jasno da Srbiju mora totalno poniziti pre ulaska u drustvo "jednakih"? Misljenja su da je sadasnja vlast u Srbiji opterecena ratnim i inim hipotekama koje nose, pa ce radije pristati na sve ne bili se dokazali kao prevrnuti kamgar da su moderni i na pravom putu.

Tada 1914. Kralj Aleksandar i Premijer tadasnji Nikola Pasic zajedno sa Parlamentom su odbili, odnosno nisu prihvatili samo jednu od 10 stavki ultimatuma, tacnije 5. stavku, koja se odnosila na konkretno mesanje u unutrasnje odnose srpske drzave. Nakon toga je poceo krvavi Prvi svetski rat i svi znamo sta je posle bilo. Danas je logicno da smo manje podrzani od bilo koga, mozda malo od Rusije i Kine ali i ostalih koji nisu priznali Kosovo. Mozda je sada trenutak kada treba biti pametniji od predaka i od partnera sa bilo koje strane. Ne znam ali svaki potez u smislu saginjanja samo moze pogorsati ionako losu situaciju, pokazati zube i pojasniti tacke od kojih ne mozemo ni u slucaju krajnje nuzde otici dalje. Dogovoriti tacke saradnje sa institucijama na Kosovu, trgovina, obrazovanje na srpskom i sl. a za severni deo oko Mitrovice obezbediti potpunu autonomiju. Ako ovo ne pojasnimo nekom ko sedi u Briselu i seiri se nad nasom mukom onda on to sam nece ni da sanja. Onda paralelno poceti pregovore za blizu saradnju sa Rusijom, Konom, Indijom, Brazilom, Argentinom... naravno sve ove drzave nisu nesto zainteresovane za saradnju sa nama ali ako osmislimo program koji ce zainteresovati svakog, onda mozemo imati i neku sansu. To bi znacilo zelimo evropske integracije ali ne u svakom slucaju i po svaku cenu, dajte vi iz EU razmislite da li hocete nekoga ko je ponizen i totalno rasturen u zajednicu. To ce se desiti ako bi se svi uslovi koji su poznati a i koji se naslucuju prihvate i pognute glave ispune.

Nasa drzava je osiromasila i ostala bez privrede, poljoprivrede i glavni resursi su prodati. Potrebna je odgovorna vlast, koja ima pravi program i sa kojom bi se razvili svi krajevi zemlje. Moramo otkupiti nazad sve glavne resurse i krenuti da sami upravljamo njima ali domacinski, stedeti na svakom koraku i pre svega povratiti nacionalni ponos da nas vise niko ne moze ucenjivati. Takodje se i moramo ostvariti i kao vojna sila ako zelimo da nas ne proguta sistem globalizacije, ali o tome otom potom.

Srbijo digni se i pocni da stitis svoju decu od tih sa jedne strane belosvetskih bezobrazno napaljenih evropejaca i ostalih a sa druge strane korumpiranih skotova u svojim redovima, kojima je jedino svoja zadnjica najbitnija. Neka ih odnese istorija i prostorije cuvene ustanove u Pozarevcu da nikad neodgovorni ljudi ne zauzmu ni hoklicu od vlasti!